Стара сеоска кућа „бондручара“

 

 

Основан конструктивни елеменат бондручаре је костур од лаке дрвене грађе за целу зграду. Зидови су затим, испуњени лакшим материјалом, при чему доминира земља. Ту је „ћерпич“, тј. непечена цигла, или су на скелет прикуцане летвице које држе леп од блата, или је, најзаад тај леп постављен преко оплетеног прућа. И фасаде и унутрашње просторије куће, махом су преко тог блатног лепа окречене.

Бондручара је кућа крајева са умереном климом. Како су фасаде олепљене блатом то их треба штитити од кише и сунца, због чега кровови имају широке препусте стреја; олука нема. Кровни покривач је ћерамида, олучасти савијени цреп. То је тежак покривач а ћерамида је само положена преко летава, зато је нагиб крова благ. Снега нема претерано те нема ни потребе стрмих кровова. Кровови су увек четворосливни. Избегава се колико је год могуће кров са увалама (лима нема). Тавански простор није искоришћен.

За унутрашњи распоред важи да уз првобитну једноставну просторију са отвореним огњиштем у средини, додаје се соба, мања остава, а нарочито испред улаза трем „ајат“[1]. Трем служи за склањање алата, оруђа; за сушење пољопривредних производа, и као веома корисна прелазна веза куће са двориштем и окућницом где сељак обавља своју главну привредну радиност.

Старији тип трема је са дрвеним ступцима без аркада. Виде се често декоративне аркаде између тих стубаца. Оне нису конструктивне; од летвица су и олепљене блатом .

Код кућа које имају и одвојену собу ова може добити и пећ чији дим иде у заједнички димњак са полуотвореног огњишта, које је примакнуто уз преградни зид. Огњиште добија озго левак за прикупљање дима а димњак изнад крова има обично украсни завршетак.

Кућа бондручара постављена на кос терен може добити распоред „на ћелицу“[2]. У релативно новије време виде се бондручаре на равном терену да се уздижу на каменом озидан подрум (уствари ту је и кујна). Камене степенице за горњи део постављене су споља. Нужника у самој згради није било. Праве бондручаре на спат у Србији су биле ретке (њих, пак, чешће имају Косово, Метохија, Македонија и Босна).

Куће су биле у двориштима а не на линији улица, чак где је ових и било а не само у селима са негруписаним кућама где улица није ни могло бити.

[1]  У народу овог краја често се чује назив за трем „диван“ или „дивана“

[2]  Кућа испод чијег је доњег дела искоришћен простор за подрум или стају.

 

 

 

 
 

©2006 ОШ "Јован Шербановић" Крепољин